Paprika Lubenice

Djurin Farma Banatski Brestovac 013 626 036

   Aug 20

Kako se gaji paprika

Paprika se gaji tako sto seme sejemo u kontejnere. Kada se vidi da je seme izniklo onda se prenosi u case.Kasnije se te case nose na njivu gde se izvade i zasade. Posle nekoliko mesecice se videti da plod nice. Zatim ako je plond npr. veoma vilk i ako ima jaku boju onda je taj plod spreman za branje. Boja naravno zavisi od vrste.


   Jul 19

Kako ja vidim nasu farmu

Farma Djurin se bavi proizvodnjom i prodajom paprika , lubenica vec dugo dugo godina. Treba dosta vremena da bi se lubenice posadile,porasle velike i da budu spremne za jelo. Sta sve treba da se uradi? Prvo se seme zasadi u case,zatim kada seme izraste onda se kalemi u tikvu vrg. Posle se tako kalemljena stavlja u plastenike. Kada se vidi znacajan napredak nad lubenicom odnosi se na njvu gde se  lepo zasadi. Posle nekoliko meseci kada se vidi da je lubenica znacajno porasla ona se bere. Nase lubenice su jako velike i budu cak do 15-20 kg teske i veoma su slatke i ukusne. Svake godine mi prvi probamo lubenicu da bi se uverili da je dovoljno slatka i ukusna za jelo. Kada smo sigurni da su zrele i dobre za jelo mi ih prodajemo svima onima koji su zainteresovani za njih.

 


   Feb 03

Proizvodnja rasada lubenica i dinja

 

Proizvodnja rasada lubenice i dinje

 

Pod pojmom rasad podrazumevamo biljku u fazi kada ima 4 do 10 stalnih listova koja je proizvedena u zasticenom prostoru ili sto je retko u otvorenoj leji. Proizvodnjom lubenice preko rasada omogucuje se uspesno gajenje lubenice kao toploljubive biljke u nasim uslovima kontinentalne klime, jer se skracuje potrebno vreme za rast biljke na otvorenom polju. Da bi se rasad lubenice i dinje u kontrolisanim uslovima optimalno razvijao neophodno je voditi racunao sledecim faktorima:

  • Svetlost- je bitni cinilac i trebalo bi da najloni budu cisti i da propustaju dovoljnu kolicinu svetlosti, mora da se pazi i da biljke medjusobno ne zasenjuju jedna drugu. Za rasad lubenica kao  i ostale rasade dobra osvetljenost biljke je znacajna zbog   njenog uticaja na ranostasnost i prinos.
  • Temperatura- i to temperatura supstrata na kojem se gaji lubenica kao i temperatura vazduha u kojem se gaji. Optimalna temperatura rasada je 25 ⁰c dok je minimalna 14⁰c a maksimalna 35 ⁰c. Kada lubenice niknu neophodno je vrsiti hladan  tretman u trajanju 7 do 10 dana kada se temperatura vazduha spusti na dnevnu na 17 do 20 ⁰c a nocu na 14 do 16 ⁰c. U vreme porasta rasada lubenice  temperaturu podignuti danju na 22 do 26 ⁰c a nocu 16 do 18 ⁰c. Pred rasdjivanje desetak dana ranije poceti sa kaljenjem kada se opet vrsi prilagodjavanje spoljasnjim temperaturama postepeno.
  • Relativna vlaznost vazduha- pod folijom je visoka i zbog toga dolazi do izduzivanja rasada lubenica sto je jako lose pogotovo u uslovima juznog banata gde su vetrovi  veoma jaki narocito u vremenu iznosenja istog, a i vlaznost utice na razvoj patogena i pojavu bolesti i zato je neophodno da objekat ima dobro provetravanje kako bi se regulisala vlaznost vazduha.  Vlaznost je potrebno odrzavati u granicama 75 do 85 % sto se postize provetravanjem a najbolje u jutarnjim casovima.
  • Voda- za zalivanje lubenica u rasadu idealna je tempratura oko 25⁰c ali u praksi to je tesko ostvariti pa zato paziti da temperatura vode za zalivanje ne bude niza od 18⁰c. Norme zalivanja rasada lubenice treba da se krece od 5 do 10 litara po kvadratu. Najbolje je zalivati hranljivim rastvorom cime se podstice ujedno i razvoj biljaka.
  • Supstrat- je vazan faktor u gajenju lubenica i on mora da zadovolji uslove u pogledu fizickih, hemijskih i bioloskih osobina, stio znaci da mora biti lak, plodan, rastresit da ima veliku moc upijanja vode da bude topao takodje je bitno i da je dezinfikovan da u sebi ne sadrzi patogene kao i semena korova… Ovakve gotove supstrate je moguce kupiti , na trzistu je mnogo proizvodjaca pa birajte, ali ako zelite sami da pravite smesu drzite se nabrojanih uslova i molim vas nikad ne dezinfikujte zemlju hemijskim sredstvima jer nam je otrova dovoljno svuda oko nas pa prednost dajte toplotnoj dezinfekciji.
  • Objekat , case, kese, kontejneri i alatke sa kojima radimo je neophodno pred proizvodnju rasada lubenica dezinfikovati i pregledati, ali opet ponavljam izbegnite hemiju jer je toplotni rezimi bolji i neuporedivo zdraviji sa svih aspekata.

Sejanje lubenica  zavisi od planiranog vremena rasdjivanja zato sto starost rasada ne bi trebala da je veca od 35 dana kao ni mladja od 25 dana. Kod planiranja vremena setve uzeti u obzir duzinu proizvodnje rasada i tako poceti sa setvom maksimalno 35 dana pre ocekivanog rasadjivanja, a u nasim uslovima rasadjivanje na otvorenom polju uglavnom pocinje posle djurdjevdana, dok za proizvodnju u tunelima oko 20 aprila. Setvu vrsiti na dubini od oko 2 do 3 cm i to moze i suvo seme kao i naklijano. Case ili kese u kojima gajimo lubenice treba da su precnika barem 10 cm i da im zapremina barem 0.6 litara.

Od pravilne nege zavisi kvalitet rasada lubenice a obzirom da je rasad mozda i najvazniji faktor u proizvodnjhi lubenica znaci zavisii prinos. Previsoka vlaznost i temperatura uticu na izduzivanje biljaka i povecanu osetljivost na bolesti zato je neophodno svakodnevno provetravanje da bi se faktori proizvodnje drzali u granicama, takodje se i pridrzavati temperaturnih rezima gore pobrojanih. Prihranjivanje lubenica poceti od formiranjaprvog stalnog lista i to najbolje raditi zalivanjem hranljivim rastvorom sa povecanim sadrzajem fosfora. Zastitu rasada poceti sa sejanjem lubenica kada supstrat zalivamo sa rastvorom propamokarba 0,25% ( na trzistu ima vise robnih marki ) a prskanjem lubenica poceti sa pojavom drugog pravog lista i na svakih 10 dana nastaviti sa zastitom. Fungicida i insekticida na trzistu ima jako mnogo pa ih sami odaberite u konsultaciji sa zastitarom u samoj apoteci. Kaljenje rasada lubenica pocinjemo desetak dana pre nego sto ga iznosimo na otvoreno polje i ono podrazumeva prilagodjavanje biljke uslovima spoljne sredine. Vazno je skinuti ili izneti rasad iz folije da bi se biljke prilagodile radijaciji sunca, nuzno je da se biljka prilagodi nizoj vlaznosti vazduha kao i vetru, naravno i nizim temperaturama vazduha i narocito zemljista. Kako sve ovo uraditi, u tome i jeste tajna dobrih proizvodjaca rasada gde je iskustvo od presudnog znacaja i samo onaj koji godinama to radi moze reci da zna proizvoditi rasad, verujte mi , iz knjiga to se ne moze nauciti. Namerno se na negu useva nisam mnogo zadrzao jer teoretisati vam mogu do sutra, ali kakva vajda od price, kako to ostvariti u realnim uslovima sa resursima koje posedujete to je bitno a to je od slucaja do slucaja drugacije. Faktore koje treba zadovoljiti sam vam dao a sami iznadjite nacin kako to sprovesti u delo. Zapamtite samo znanje koje se primenjuje je korisno znanje, potrebno ga je dopunjavati i primenjivati, tako cete stvoriti neprocenjivo iskustvo ili cete placati za to.

Pored klasicne proizvodnje rasada preporucljivo je da se lubenica kalemi iz niza razloga a to cu u nekom narednom postu. Koliko je to bitno govori podatak da ja licno dvadesetak godina unazad lubenicu kalemim i takav rasad sadim na polju.

Da sumiram zasto je vazno obratiti paznju na proizvodnju rasada lubenice, i zasto sam kod lubenica prvo krenuo sa pricom o proizvodnji rasada. U rasadnickom periodu vecina povrtarskih biljaka prolazi prvih cetiri do pet etapa organogeneze. Od uslova uspevanja i nege u ovom periodu ne zavisi samo spoljasnji izgled biljke kao visina biljke raspored listova razgranatost korena, a svesni smo da izgled cesto moze da vara, nego i mogucnost da biljka ranije cveta i plodonosi kao i visina i kvalitet prinosa. Greske napravljene u rasdnickom periodu lubenice jako je tesko nadoknaditi kasnije na polju. I zato jos jednom naglasavam znacaj iskustva u proizvodnji uopste a u rasadu narocito, i verujte samo ljudima koji to rade i to uspesno a ne onima koji samo savetuju a nikad nista nisu gajili ni uradili sem dobre price i evntualno titule. Svaki proizvodjac  ima svoje nacine rada i neke tajne koje nece tako lako obelodaniti.

 

 

 

Pise

Zoran Djurin

Trebaju vam konsultacije u vezi proizvodnje paprike, lubenica ili nekih drugih povrtarskih kultura, ili jednostavno zelite da kupite rasad ili gotov proizvod pozovite 064-64-26-743


   Feb 02

Djubrenje i ishrana paprike


Djubrenje i ishrana paprike

Povrtarske biljke a narocito paprika zahtevaju plodna zemljista. Paprika ima povecane zahteve u hranivima a narocito kalijuma. Paprika za kratko vreme stvara veliku nadzemnu masu i ima u odnosu na nadzemni deo manje razvijen korenov sistem, koji se nalazi u povrsinskom sloju zemljista i zbog toga je narocito vazno da  se paprika gaji na plodnim zemljistima, jer nije dovoljno samo da zemljiste bude bogato hranljivim materijama nego je od presudnog znacaja plodnost zemljista, vise o plodnosti  zemljista cu drugi put.

Djubrenje i ishrana paprike

Princip djubrenja paprike, odnosno kolicine izracunavaju se kao i kod drugih kultura na osnovu analize hranljivih materija u zemljistu, plodnosti zemljista, planiranog prinosa, sorte ili hibrida paprike, nacina proizvodnje i uticaja spoljnih faktora. Ako kod ostalih kultura i mozemo izostaviti unosenje organskih djubriva kod proizvodnje paprike takav izostanak bi se u velikoj meri prikazao prilikom gajenja, tako da je gotovo neophodno unosenje stajnjaka prilikom osnovnog djubrenja. Osnovni uslov za stabilnu i visoku proizvodnju paprike je primena stajnjaka i to zgorelog u jesen pre dubokog oranja u kolicini od 40 do 80 tona po hektara, a moja iskustva pokazuju da i kolicine od 150 tona po hektaru  pokazuju izuzetne rezultate sa aspekta proizvodnje. Mineralna djubriva je potrebno dodati u klasicnoj proizvodnji pre svega u osnovnoj obradi zaorati 2/3 kalijumovih i fosfornih djubriva  dok ostatak predsetveno, a moze i cela kolicina ovih djubriva u osnovnoj obradi dok azot je potrebno dodavati i predsetveno i prihranjivanjem paprike tokom proizvodnje. Kolicinu izracunati na osnovu gore pobrojanih faktora  a kod nas se u praksi najcesce radi na osnovu prinosa koji zelimo  i kolicini hraniva koji taj prinos iznosi iz zemljista sto nije ni dovoljno ni dobro  ali tako radi velika vecina. Zato za uspesno gajenje je neophodno sve uzeti u obzir pa za svaku parcelu odrediti kolicine hraniva. Zbog toga vam i ne zelim dati preporuku, jer  ako radite napamet radite sami, bitno je da unesete stajnjak a tada necete preterano  pogresiti i sa dozama mineralnih djubriva. Vazno je naglasiti da paprika za proizvodnju  10 tona ploda zavisno od sorte iznosi oko 45 kilograma azota, 18 kilograma fosfora , 75 kilograma kalijuma, 45 kilograma kalcijuma i oko 11 kilograma magnezijuma. Naglasavam da su ove kolicine orijentacione jer razlicite sorte paprike imaju i razlicite zahteve ali ovo neka bude neki orijentir. Drugi deo azotnih djubriva je najbolje u klasicnoj proizvodnji dodati pre rasadjivanja, mada moze da se vrsi i prihrana tokom vegetacije, ali u tom slucaju je neophodno voditi racuna i o aspektima zastite paprike kao i o kvalitetu ploda.

Djubrenje i ishrana paprike

Sve gore dato vazi samo za poluintezivnu proizvodnju i vezano je uglavnom za proizvodnju paprike na otvorenom polju dok za intezivnu proizvodnju narocito onu u zasticenom prostoru vaze malo drugacija pravila prilikom ishrane paprike. Ishrana paprike sa hranljivim rastvorima zahteva mnogo bolje poznavanje botanike biljaka, intezivnije pracenje proizvodnje, objekata  i ponasanje paprike kao i stalno uzorkovanje kako djubriva  tako i  hranljivih rastvora i makroelemenata u listovima paprike i mnogo drugih faktora, o ovom nacinu ishrane cu u  nekom narednom postu.  Zadatak djubrenja i ishrane  paprike su vrhunski  prinosi sa prvoklasnim plodovima paprike a to je cilj proizvodnje paprike da imamo vizuelno  prvoklasan plod i uniforman prinos , zdravstveno ispravan  bez ostataka pesticida i teskih metala da plodovi paprike imaju visoku hranljivu i biolosku vrednost i da je rod obilan.

Pise

Zoran Djurin

Trebaju Vam konsultacije u vezi proizvodnje paprike, lubenica ili nekih drugih povrtarskih kultura – pozovite 013 626 036l


   Dec 28

Marina Djurin

Marinin blog


   Dec 28

Djurin Farma lansirala svoj web sajt

28 Deecembra 2011 smo lansirali nas web sajt.


   Dec 28

Jovan Djurin – o meni

Ja sam Jovan Djurin rodjen 20.11.2000.Zivim u  selu “Povrtara Banatski Brestovac”.


   Dec 28

Lazar Djurin

Ovo je mesto gde ce blogovati Lazar Djurin.